Prva grupa pedijatara iz Bosne i Heregovine i Srbije posjetila je proizvodne pogone fabrike Nestle u Bisenhofenu.

Domaćini su pedijatre upoznali sa kompletnim tehnološkim procesom pravljenja dječije hrane u ovoj kompaniji.

"Goste je najviše zanimalo na koji način Nestle snižava nivo alergena pri obradi kravljeg mlijeka.

O čemu se, zapravo, radi?

Hipoalergenu dječiju hranu treba davati bebama koje, iz nekog razloga, nisu na majčinom mlijeku, a imaju predispoziciju za alergiju na kravlje mlijeko. Kompanija Nestle, kao svjetski lider u proizvodnji dječije hrane, i kao neko ko ima sve preduslove za visoka tehnološka dostignuća, uhvatila se u koštac sa ovim globalnim problemom i postala veliki saveznik pedijatrima širom svijeta na prevenciji problema koji prate alergiju na kravlje mlijeko." - rekao je za ESC Forum doktor Dragan Đokanović.

FOTO/VIDEO

Ђурђевдан

Ђурђевдан је хришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обиљежава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци 23. априла, свако по свом календару, као Дан светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мијешајући се са предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и вјеровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и прије него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео мјесто старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Црква на овај дан обиљежава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и љета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и вјеровања, па и магијских радњи.

ВАСКРС (стсл. въскръс, арх. Великден)  - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове побједе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, празна је и вјера наша" (1 Кор 15,14), тј. сва вјера и проповијед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дјела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживјети" (1 Кор 15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха , по угледу на старозавjетни празник који су Јевреји светковали у прољеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вјечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недјељу, тога дана ћe се Хришћани сјећати и славити своје ослобођење од гријеха и смрти. Тога дана је новозавјетни празник Васкрс, а на тај дан Црква пјева: "Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."

Источно Сарајево, на Велики петак 2012.

Пилат је питао шта да уради с Исусом, а свјетина је урлала: „Распни га! Распни га! Крв његова на нас и на дјецу нашу."

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав гријех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Свјетина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву.

Пилат је питао шта да уради с Исусом, а свјетина је урлала: „Распни га! Распни га! Крв његова на нас и на дјецу нашу."

Христу су ставили трнов вијенац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, двије хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне ријечи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.